Republički zavod za zdravstveno osiguranje, posle četiri godine, proširio je Listu lekova. Značajne uštede koje su napravljene tokom prethodnih osam meseci, kao i povećanje konkurentnosti među proizvođačima doprinele su da se konačno na Listi nađu savremeni, inovativni lekovi kojima su pokrivena i nova indikaciona područja koja do sada nisu bila zastupljena.
Kriterijum za uvođenje  novih lekova na Listu lekova bio je  pre svega stav i mišljenje eminetnih stručnjaka, članova podkomisija, koji su učestvovali u izradi nove Liste lekova kao i usklađenost sa  finanasijskim mogućnostima RZZO-a .
Lista je ukupno proširena za  238 lekova, od kojih su 106 potpuno nove aktivne suspstance, različitih oblika, jačina i pakovanja a ostali su stavljeni na Listu radi povećanja konkurencije, bolje snabdevenosti tržišta i veće mogućnosti izbora koje će imati i pacijenti i lekari.
Stavljeni su lekovi za lečenje: esencijalne  hipertenzije, hepatitisa B, lekovi koji se koriste kod akutnog infarkta miokarda,  karcinoma bubrega, vakcina protiv oboljenja donjih disajnih puteva  koje izaziva respiratorni sincicijalni virus (RSV) kod dece sa visokim  rizikom  od nastanka ovog oboljenja, nova generacija lekova protiv, epilepsije, depresije itd .   
Takođe, Lista je proširena i za 5  potpuno novih citostatika, za bolesti koje se do sada nisu lečile:
-    Temozolomid za lečenje glioblastoma
-    Erlotinib i Gefitinib za lečenje karcinoma pluća
-    Nilotinib za lečenje hronične mijeloidne leukemije kao druga terapijska linija lečenja
-    Sunitinib za lečenje karcinoma bubrega

Za dva citostatika proširene su indikacije:
-    Bortezomib za lečenje multiplog mijeloma u prvoj terapijskoj liniji kao i lekovi iz grupe inhibitora aromataze za lečenje karcinoma dojke u ranijoj fazi bolesti.
Proširena je i indikacija za lek pegilovani interferon alfa koji se do sada koristio u lečenju hepatitisa C, a od sada će se koristiti i za lečenje obolelih od hepatitisa B.
Lečenje glaukoma je usklađeno sa savremenim stručnim  terapijskim principima te su svi lekovi koji se koriste (beta blokatori, inhibitori karboanhidraze i analozi prostaglandina)  uvršteni na Listu A bez procentualnog učešća).
Za  lečenje reumatskog artrititsa, oboljenja gastrointestinalnog trakta i druga reumatska obolenja lista je proširena novim biolškim lekovima:
-    Adalimumab
-    Tocilizumab i leflunomid
U ovu listu lekova su uvršteni i savremeniji kontrasti koji se primenjuju u dijagnostici, poput gadoksentinske kiseline, Jodiksanola i drugih.
Lista lekova je proširena i za lekove koji se koriste u lečenju mišićnog spazma kao što je Tolperison.
Lečenje depresije  je prošireno novim antidepresivima  kao što su: Mirtazapin, Fluvoksamin, Escitalopram i dr.
Lečenje epilepsije  omogućiće i novi antiepileptici kao što su:Gabapentin,  Clobazam i drugi.
Takođe, za primenu u bolničkim uslovima lista lekova je proširena novim savremenim lekovima iz grupe karbapenemskih antibiotika, Doripenem kao rezervnog antibiotika, Levofloksacin i drugim.
Najskuplji i najvažniji lekovi za hemofiliju već su na pozitivnoj listi, a posle razgovora sa Udruženjem hemofiličara i pozitivnog mišljenja struke, koje se očekuje ovih dana, RZZO će na Listu uvesti još jedan lek novije generacije.
Lista lekova je sačinjena tako da pospešuje konkurenciju, te su upravo mnogi proizvođači, kako bi njihovi lekovi bili na listi, smanjili cenu svojih medikamenata. Nažalost, pojedini proizvođači nisu želeli da prate taj princip i oko 30-tak lekova je sa A liste prešlo na listu A1 (lekovi sa doplatom). Uprkos tome, za svaki lek sa liste A1 postoji adekvatan lek na listi A (bez doplate) koji se propisuju na lekarski recept.
RZZO će i dalje voditi računa o potrebama i kvalitetu lečenja svojih osiguranika i u saradnji sa lekarskom strukom radiće na redefinisanju pozitivne Liste lekova. Od velike pomoći bi bilo i racionalna potrošnja lekova, odnosno usklađivanje potrošnje lekova sa realnim zdravstvenim potrebama stanovništva i stavovima struke.
Zabrinjavaju podaci da je 2006. godine, 4.200.000 osiguranika podiglo je 69.000.000 kutija lekova na recept, a 2010. godine, 4.100.000 osiguranika, dakle 100.000 ljudi manje je podiglo čak 90.500.000 kutija na recept.
2006. godine je u novcu, cela lista lekova na recept RZZO koštala 18 milijardi dinara, a 2010. godine čak 34 milijarde dinara.
Samo u prva tri meseca ove godine, podignuto je 2. 300.000 kutija više nego u prva tri meseca prošle godine. Ako se ovakav trend potrošnje lekova nastavi, do kraja 2011. godine, doći će se do cifre od 10 miliona kutija više u odnosu na prošlu godinu i biće izdato neverovatnih 100.000.000 kutija lekova na recept o trošku RZZO u 2011. godini.
Naravno da nisu samo građani odgovorni za sve učestaliju neracionalnu  potrošnju i kupovinu lekova. Pored samolečenja, stvaranja kućnih zaliha, pritisaka na lekare da nam propisuju što više lekova i farmaceutske kuće imaju svoj deo odgovornosti s obzirom na to da kroz famaceutski marketing sve više utiču na lekare da propisuju što veći broj određenih medikamenata, a sve u cilju, većeg ostvarivanja profita.
Sudeći po tome kako se lako odlučujemo za lečenje na svoju ruku i stvaranje kućnih zaliha, sve je primetnije povećanje potrošnje antibiotika, antidepresiva, lekova u terapiji astme, dijabetesa... Njihova nekontrolisana upotreba predstavlja globalnu pretnju i problem, koji je nastao onda kada su počeli da se primenjuju i prepisuju „za svaki slučaj“.
Velika potrošnja lekova primarno predstavlja loš uticaj na zdravlje ljudi,  jer povećano uzimanje lekova izaziva zdravstvene posledice po zdravlje stanvoništva, ali je to i ozbiljan atak na novac svih nas, koji iz zajedničke kase, sredstvima solidarnosti plaćamo neracionalnu potrošnju lekova. Razvijanjem svesti građana o njihovoj adekvatnoj primeni i svrsishodnom propisivanju od strane lekara obezbedila bi se veća sredstva za finansiranje i drugih savremenih lekova.